„Морам да брбљам, да причам и да учим да би порастао и био човјек. Када се то не деси, морам код логопеда“.

 Данас се у цијелој Европи обиљежава Дан логопеда, који је установљен 6.марта 2004.године од стране Европског удружења логопеда. Идеја обиљежавања овога дана је у скретању пажње јавности на значај логопедске професије.

Логопедија је наука која се бави превенцијом, дијагностиком и третманом поремећаја говора, гласа, језика, гутања, слушања, читања, писања и свих облика комуникације.

Логопед је стручњак који процјењује развој говора и језика, дијагностикује говорно-језичке поремећаје, прави методолошки приступ у циљу рјешавања проблема које дијете има. Логопед ради на превенцији, дијагностици, раној говорној стимулацији и на развоју говора. Ради на дјететовом рјечнику, тако што га богати кроз разне задатке и активности, као и на правилној употреби граматичких категорија. Бави се писањем кроз вјежбање графомоторике и учењем правилног писања слова. Читање је још један аспект језика којим се бави логопед. Под тим се подразумијева усвајање и препознавање слова, савладавање технике читања, разумијевање прочитаног и препричавање. Пред полазак у школу дијете треба да има развијен фонемски слух и способност анализе и синтезе гласовау ријечима. Логопед је тај који ће да процијени да ли дијете влада овим способностима и да, уколико не влада њима, помогне дјетету на што лакши и занимљивији начин. Такође,до поласка у школу дијете би требало да све гласове изговара правилно. Међутим, то није често тако. Велики број дјеце по доласку у школу све гласове не артикулише правилно, па се започиње логопедски третман. У зависности од тога колико и које гласова дијете не изговара правилно, рад траје дуже или краће. Најдужу корекцију захтијева глас Р, чији се неправилан изговор и најдуже може толерисати. Поред дислалија-односно неправилног изговора, постоје и други говорно-језички поремећаји са којима логопед ради и са којима се среће и у нашој школи. Неки од њих су поремећај читања и писања, поремећај ритма и темпа говора-муцање, развојна дисфазија, аутизам… Свједоци смо све већег броја дјеце која имају потребу за логопедом. Тој чињеници допринијело је и повећано коришћење мобилних телефона, таблета…Јер гледајући у телефон, дјеца су навикла да ћуте и да све раде покретима прстију. Зато дјеца до три, чак и четири године све траже покретом руке, јер немају навику да говоре и да се обраћају другима. То веома лоше утиче и на психу и на моторику дјеце.

За крај, треба напоменути да је неизоставан дио посла и савјетовање родитеља и давање инструкција како и на који начин помоћи дјетету код куће, јер је то средина у којој дијете проводи највише времена. Радити са дјецом, причати, пружити им подршку и помоћ, исказивати им љубав, али не тепањем, и смањити коришћење средстава модерне технологије су неки од савјета који ће у великој мјери позитивно утицати на дијете, на развој његовог говора и језика.