Ученици старијих разреда наше школе са својим наставницима српског језика приредили су програм посвећен љепоти наше матерње мелодије. Акценат је био да се код ученика развија свијест о потреби чувања и његовања српског језика и ћириличног писма, развијања језичке културе и очувања традиције јер је то кључ за очување националног идентитета.

Ученици су говорили загонетке, брзалице, старе заборављене ријечи српског језика, стихове наших познатих књижевника, казујући да језик наше дуговјечно благо, наш поглед у прошлост и наше наслијеђе, са поруком да га цијенимо, волимо и водимо рачуна како га користимо.

ЧУВАЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК!

Језик је непроцјењиво благо једног народа. У наш српски језик слила се сва културна баштина овог народа, сјећање на херојску прошлост и славне претке, свијест о значају Вука Караџића и Светог Саве.
А наш језик је жив и благозвучан. Дичи се богатством значења, јасноћом и суптилном љепотом. А тек ћирилица, наше српско писмо. Колико смо свјесни њеног савршенства? Пишимо ћирилицом, Вуковом ћирилицом! Читајмо што више! Његујмо културу ријечи! Нека свака и најмања ријеч српског језика буде повлашћена. Запамтимо да нема малих, безначајних и јефтиних ријечи. Све су велике, важне и скупе. То су ријечи од којих је саткана наша најљепша народна поезија и проза сачињена од безбројних зрнаца народног искуства и знања, узиданог у стамену палату мудрости. То су ријечи Његошеве, Андрићеве, Кочићеве, Селимовићеве. По њима смо препознатљиви у Европи и свијету.
Живот језика прати живот човјека, али кад год је то могуће претпоставимо домаћу ријеч туђици. Тако ћемо спасити језик од поробљавања, своје мишљење претпоставити туђем.
О наш српски језик се отимају. Зато га чувајмо као очни вид да би сачували себе, своју част, достојанство, културу и национални идентитет. Само на нашем матерњем језику наше мисли су заиста наше.Сачувајмо српски језик покољењима која ће доћи.
А колико га цијене , воле и познају показали су својим радовима.